Rat na Bliskom istoku potresa svetsku ekonomiju: Evropa strahuje od energetske krize, ponavlja se 2022. godina

Sada se sličan scenario ponovo nazire. Cena nafte je u jednom trenutku premašila 100 dolara po barelu, dok je cena prirodnog gasa u Evropi ponovo počela da raste i prešla je 60 evra po megavat-satu, što je najviši nivo od poslednje energetske krize.

Ormuski moreuz – ključna tačka svetske energetike

Strahovi su dodatno pojačani jer je Ormuski moreuz, ključni prolaz kroz koji prolazi oko 20 odsto svetske trgovine naftom, praktično blokiran zbog iranskih pretnji brodovima i napada na energetsku infrastrukturu u regionu.

Zbog rastuće zabrinutosti, ministri finansija zemalja G7 održali su hitan sastanak na kojem su razmatrali mogućnost korišćenja strateških rezervi nafte kako bi stabilizovali tržište. Ipak, konačna odluka o tom potezu još nije doneta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen upozorila je da se Evropa već suočava sa „neželjenim posledicama regionalnog konflikta“, koje pogađaju energetiku, trgovinu i finansijska tržišta.

Koliko će rat trajati?

Koliko će ekonomski udar biti snažan u velikoj meri zavisi od toga koliko će rat trajati. Ako se sukob završi u narednim nedeljama, ekonomisti smatraju da bi rast cena energenata mogao biti kratkotrajan. Međutim, ukoliko borbe potraju mesecima, svet bi mogao da se suoči sa novim talasom inflacije i usporavanjem privrednog rasta.

Pojedine procene ukazuju da bi globalna inflacija mogla da poraste za oko dva procentna poena, dok bi u Sjedinjenim Državama mogla da premaši četiri odsto.

Evropa strahuje od novog talasa inflacije

Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis upozorio je da bi dugotrajan konflikt mogao izazvati „stagflacioni šok“, kombinaciju sporog ekonomskog rasta i visokih cena energenata.

Takav scenario bi posebno pogodio evropske potrošače, jer bi skuplja energija povećala troškove proizvodnje i transporta, što bi se brzo prelilo na više cene hrane, goriva i drugih proizvoda.

Moguće mere: rezerve, vojna pratnja tankera i intervencije na tržištu

Evropski lideri zato sve više razmatraju načine da zaštite snabdevanje energentima. Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da je obnavljanje pomorskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz od ključne važnosti za stabilnost tržišta nafte i gasa.

Francuska, kako je naveo, razmatra mogućnost organizovanja vojnih pratnji za tankere i teretne brodove, ali je upozorio da takve operacije ne mogu početi dok se situacija na terenu ne smiri.

Evropska unija u teoriji može da koristi strateške rezerve, organizuje zajedničku kupovinu gasa ili uvede privremena ograničenja cena, ali za sada države članice čekaju dalji razvoj situacije.

Tržišta već reagovala

Dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su evropske zalihe gasa nakon hladne zime neuobičajeno niske, što znači da bi obnavljanje rezervi tokom leta moglo biti otežano. Iako zvaničnici tvrde da nema neposredne opasnosti od nestašica, tržišta su već reagovala na nestabilnost, a cene goriva širom Evrope počele su da rastu.

Istovremeno, posledice rata osećaju se i u Sjedinjenim Državama. Rast cena energenata već je pogodio potrošače i finansijska tržišta, dok ekonomisti upozoravaju da bi produženi konflikt mogao da smanji potrošnju građana i uspori ekonomski rast.

Američki predsednik Donald Tramp tvrdi da će sukob biti kratkotrajan i da je rast cena nafte „mala cena za bezbednost“. Ipak, ekonomisti upozoravaju da neizvesnost ostaje velika.

Što rat bude duže trajao, to će posledice po globalnu ekonomiju, a posebno po Evropu, biti ozbiljnije. Za evropske vlade, koje su tek počele da se oporavljaju od poslednje energetske krize, nova nestabilnost na tržištu energenata mogla bi ponovo da pokrene talas inflacije i nezadovoljstva građana.